3. МУШКАРЦИ ПСИХОПАТЕ – ЗЛОСТАВЉАЧ

Врло је тешко препознати особу која се бави злостављанем других, јер она никоме не показује право лице, већ Комшилуку увек подмеће Глумца. Чланови породице представљају особе које можда најприближније могу описати његову истинску природу, али нажалост, они су уједно и његове најчешће жртве. На основу њиховог искуства, може се рећи да сваки злостављач испољава четири основне особине и то:
1. Мржњу
2. Садизам
3. Кукавичлук
4. Дволичност

Мржња
Иако је вероватно некада био попут осталих људи, неки негативан догађај, разочарење или злостављање које је било извршено над њиме у детињству, младалаштву, па и у одраслом добу, представљало је полугу која је у њему ослободила бујицу мржње и учинила да она постане његова основна емоција. Мржња је емоција којом злостављач описује свој доживљај света и људи у њему, и она је директна реакција на бол који је при томе доживео, па ипак, ретко када је количина доживљеног бола сразмерна мржњи коју сада осећа.

Иако је у почетку мржња представљала његову реакцију на бол, врло брзо он схвата све предности које му нуди, као и важност улоге коју има у друштву. Схвативши да га љубав чини рањивим и слабим, те да од ње никада неће имати користи у животу, он је потпуно протерује из свести, дефинитивно се опредељујући за мржњу.

Садизам
Стављајући по страни крађу животне енергије до које при томе долази, садизам за злостављача представља првенствено емоционални доживљај и нешто најприближније ономе што он зове – "срећа”. Призор особе која трпи интензиван бол, покреће у њему гомилу ускомешаних емоција Ега и чини да барем у том "чаробном тренутку”, неко други буде несрећнији од њега. Зато увек када се деси да његов доживљај личног задовољства буде нарушен, он аутоматски прибегава злостављању жртве као врсти личног подсетника да увек постоји (и да ће и увек постојати) неко, ко пати више од њега.

Стога он ниједном члану своје породице не дозвољава да у пуној мери развије и изрази сопствени осећај Љубави и Среће и тиме се "издигне” изнад њега, већ сваки такав покушај новим злостављањем одмах бива угушен, а особа спуштена на ниво његовог сопственог бола.

Кукавичлук
Како би насиље у потпуности било ефикасно, Злостављач (или Злостављачи) као жртву увек бира особу (или особе) која је својим узрастом, полом, бројнишћу, физичким, економским, социјалним, брачним… стањем потпуно надјачана и зависна од њега. Разлика је у толикој мери на страни злостављача да жртва нема ни најмању могућност да се одбрани или пружи отпор.

Таквим односом Злостављач надопуњује осећај сопствене немоћи и страха, јер је међу себи једнаким његова Лична Моћ често пута угрожена и надјачана, те му "борба” са жртвом која га ни на који начин не може ни најмање угрозити, враћа изгубљени осећај личне моћи и задовољства самим собом.

Дволичност
Дволичност представља основну вештину коју Злостављач користи, јер је за њега она – буквално речено, од животне важности.

Злостављач је у суштини шизофрена особа – у њему постоје и наизменично делују најмање две потпуно различите личности, које он користи у зависности од ситуације и порива који тренутно владају њиме. Споља гледано он је фин, поштен, частан, поуздан, док се унутар њега крије и жељно чека да изађе на светло дана једно биће које је потпуно супротно од Глумца, којим он заводи Комшилук.


ТЕХНИКЕ
Сваки Злостављач у свом "раду” користи одређени број поступака, помоћу којих успоставља моћ и одржава контролу над жртвом. Овом приликом дат ћемо кратак приказ неких најчешће коришћених техника:

-> Наметање Кривице – Злостављач жртви наводи стварну, исконструисану или измишљену кривицу као узрок злостављања, а малтретирање се спроводи редовно, при чему се жртви допушта да наслути да ће уколико довољно пати и тиме "опере кривицу” у будућности злостављање можда и престати, што се наравно никада не догађа.

-> Понижавање представља једну од најчешћих техника контроле, при чему злостављач жртву доводи у такав положај у коме је њен осећај личне вредности и самопоштовања потпуно прегажен.
Понижавање ствара Емоционалне Ране и уколико се често дешава, може довести до појаве трауме.

-> Застрашивање служи како би жртва била задржана у покорности, чиме се омогућава несметано исисавање њене животне енергије.

-> Емоционална рана је емотивна повреда која је само залечена и врло је лако поново отворити. Зато Злостављач кроз разговор користећи интуицију и посматрајући ваше реакције, трага за њом. Када је открије, повређује је, чиме аутоматски добија отворен пролаз ка залихама ваше животне енергије.

-> Наметање комплекса ниже вредности остварује се критиковањем и омаловажавањем особина, начина размишљања, стила облачења, личних интересовања и свега оног за шта жртва покаже интересовање.

-> Социјална изолација представља још једну од техника злостављача.
Осим оног најнеопходнијег, жртви је ограничено физичко кретање ван куће, а комуникација са члановима њене породице, друговима, познаницима и колегама, сведена је на најмању могућу меру. Ова изолација ређе се спроводи директном забраном, већ се одиграва тако што после доласка кући насилник жртви увек приреди сцену и прибегне злостављању, па она после неколико поновљених случајева сама престане да се дружи са људима, и тиме доводи себе у самоизолацију.

-> Финансијска изолација представља још један систем контроле, јер је на тај начин жртва потпуно зависна од злостављача.
Обично јој је ускраћено право да самостално и независно зарађује за живот, па сво задовољење њених основних потреба за храном, одећом и осталим потрепштинама, зависе од тренутне (зло)воље злостављача.

-> Лажи и намештаљке чине део неопходног арсенала у контролисању жртве.
Највећи део стрепњи сваког злостављача односи се на то да се жртва случајно не отргне и проговори. Зато он сваку погодну прилику користи да у заједничком друштву жртву представи као особу ниских моралних и људских квалитета, чијој речи и поступцима се не може веровати и чије ментално здравље није баш најбоље.

Ова техника увек се спроводи на "позитиван” начин, тј. пред Комшилуком став злостављача према жртви увек је благонаклонан, прожет лажном забринутошћу и бригом за њену добробит и здравље, тако да већина људи не успева да схвати шта се дешава када остану насамо.

 

Category: 1 | Added by: Oli (09.01.2013)
Views: 176 | Rating: 0.0/0